Moja prva pita, ikad. A trebalo je puno hrabrosti jer su moji mama i tata opšte priznati šampioni u pravljenju pita. Nekako je postojao pritisak. Ipak sam ja direktni potomak tih pitovno kvalitetnih gena. Trebalo je dokazati da iver ne pada daleko od klade. I znate šta, mislim da sam uspela:)
Odlučila sam se za gužvaru zbog linije manjeg otpora priznajem. Kontala sam da tu apsolutno ništa ne može da krene naopako, a i ja brate slatki, mnogo volim da uprljam ruke kad kuvam, pa mi je to umakanje i slaganje bilo uživancija. A i uvek mi je draže da pojedem tako nešto zgužvano i neuredno složeno :)
