Gužvara od kozjeg sira i blitve

Moja prva pita, ikad. A trebalo je puno hrabrosti jer su moji mama i tata opšte priznati šampioni u pravljenju pita. Nekako je postojao pritisak. Ipak sam ja direktni potomak tih pitovno kvalitetnih gena. Trebalo je dokazati da iver ne pada daleko od klade. I znate šta, mislim da sam uspela:)
 

Odlučila sam se za gužvaru zbog linije manjeg otpora priznajem. Kontala sam da tu apsolutno ništa ne može da krene naopako, a i ja brate slatki, mnogo volim da uprljam ruke kad kuvam, pa mi je to umakanje i slaganje bilo uživancija. A i uvek mi je draže da pojedem tako nešto zgužvano i neuredno složeno :)

Lažni cannoli sa kremom od breskve

Još od prvog susreta sa Sopranovima sam želela da probam kanole, imam osećaj da je to neštno najfantastičnije na planeti i ni jednom se nisam setila tokom poseta Italiji da ih probam. Kad sam stekla malo vše samopouzdanja po pitanju svog kuvanja, poželela sam da ih napravim, ali sam onda shvatila da se oni zapravo prže i tu sam odustala. Ne zbog kaloričnosti, već zbog samog procesa... Nemam fritezu i ideja prženja nečega u dubokom ulju me jako odbija. Tako da sam smislila svoju varijantu, iz rerne:) Iako nisam nikad probala prave, sigurna sam da ova verzija po ukusu može da im parira.

Pečene kruške sa plavim sirom

Obožavam ovako nedefinisana jela. Ne znam u koju kategoriju bih ovo svrstala.Toplo predjelo? Desert? Salata? Prilog? Sve zajedno? Lepota ovako nesvrstanog jela jeste u širokoj mogućnosti upotrebe. Stvarno mogu da zamislim ove lepe kruškice kao predjelo u nekom fensi restoranu. Isto tako ih  vidim i iseckane na četvrtine u nekoj lepoj salati. A tako su slatke i aromatične da bez problema mogu da prodju kao desert u nekom francuskom restoranu. Mislim da su super za prilike kada hoćete malo da se pravite važni kad vam dolaze prijatelji na večeru ili kada jednostavno hoćete da častite sebe nečim lepim i neobičnim, jer znate šta, zaslužili ste:)

Red velvet cupcakes sa kremom od vanile i crvenog bibera

Posle nekoliko osrednjih avantura sa ovim mafinima naišla sam na recept jedne drage dame na Coolinarici koji me je skroz raspametio. U međuvremenu sam malo vežbala, eksperimentisala i okuražila se i napravila par izmena. Kao rezultat sam dobila - čistu perfekciju, toliko sočan, mekan, vazdušast mafin koji toliko lepo ide uz kiselkast i gust toping od krem sira i sve to osveženo sa malo crvenog bibera. Ma mljac! Ide mi voda na usta dok ovo pišem. Zato zasučite rukave i mikser u ruke, vredi!