Dobili smo par kila pravih, domaćih neprskanih šljiva i onda su se one tako razvlačile danima i čak počele malo i da trule. I onda sam ja dobila zadatak, 'pošto već stalno tu nešto prčkam', da uradim nešto sa tim šljivama.
Krenula sam onako nadrndana što mi se oduzima slobodno vreme da spremam šljive za džem, onak klasični - šećer, šljive, malo vode - i onda su krenule da mi dolaze ideje.
A što ne vino umesto vode?
A malo cimeta?
Gde je cimet tu je i vanila... I tako mi se vratio entuzijazam i sa velikom radošću i posvećenošću sam mešala tak džem jedva čekajući da vidim šta će da ispadne.
Kada je divan miris počeo da ispunjava celu kuću, znala sam da sam na dobrom putu.
