Turšija od zelenog paradajza

Divna blaga turšija koja daje novo ruho ovoj dragoj biljčici.

Crystal meth rock candy - Breaking Bad finale

Obožavam ovu seriju, mislim da je jedna on najingenioznije osmišljenih stvari današnjice. Danas je poslednja epizoda i u to ime objavljujem i ovaj post.

Skuvajte svoj sopstveni Crystal meth u malo legalnijoj i ukusnijoj varijanti od Walter White-a :)

Pohovani zeleni paradajz i "Vreli dani u Alabami"

Da li se sećate tog filma? Ja sam ga kao klinka obožavala. Očigledno imam blago mazohističku crtu jer bi preplakala veći deo filma i onda ga pustila ispočetka. Čak i tad sam bila fascinirana kuvanjem i obožavala sam što ga ima u filmu i uvek su me kopkali ti zeleni paradajzi. Tada sam mislila da je to neka posebna egzotična vrsta i intenzivno želela da odem u Ameriku samo da bi ih probala. I danas...da, tek danas...se desi klik, ja shvatim da su to zapravo samo manje zreli paradajzi i da ih je pijaca puna u ovom periodu. Kupim par kila i otrčim kući da ih pržim. Čak sam iskopala i originalni recept iz filma:) Jako je neobičan ukus, kao pržena turšija, jer postanu kiselkasti kada se zagreju. Korica je vrlo hrskava, a unutrašnjost bude mekana i sočna. U svakom slučaju vredno isprobavanja i grickanja uz ovaj divan, divan film.

Panna cotta od kokosovog mleka

Kada god vidim tropsko voće u nekoj prodavnici pomahnitalo ga kupujem, imam potrebu da probam sve te nepoznate ukuse, i zapravo nikad nisam probala svežu marakuju (passion fruit) iako mi je to jedan od omiljenih ukusa/mirisa. Dok sam bila na letovanju u Hrvatskoj sam u prodavnici videla njeno velicanstvo i u sekundi dobila ovaj recept u glavi. Naravno ukoliko ne možete da dođete do ove voćke možete iskoristiti sitno seckani ananas, mango, pomorandžu...bilo šta što lepo ide uz ukus kokosa.

Inače nisam neki fan panna cotte,bar nisam bila do sad, probala sam samo restoranske i uvek su bile nekako bezukusne i želatinaste, kao kupovni čizkejk ( kao da im je neko zakonom zabranio da smesa za čizkejk ima ikakav ukus, al dobro ovo je već druga tema) sve dok nisam probala jednu od domaće, mlečne slatke pavlake, pune ukusa. Počela sam da mislim da baš i nije toliko loša, i ubrzo posle napravila i ovu svoju :)

Džem od šljiva sa crnim vinom, cimetom i vanilom

Dobili smo par kila pravih, domaćih neprskanih šljiva i onda su se one tako razvlačile danima i čak počele malo i da trule. I onda sam ja dobila zadatak, 'pošto već stalno tu nešto prčkam', da uradim nešto sa tim šljivama.

Krenula sam onako nadrndana što mi se oduzima slobodno vreme da spremam šljive za džem, onak klasični - šećer, šljive, malo vode - i onda su krenule da mi dolaze ideje.

A što ne vino umesto vode?

A malo cimeta?

Gde je cimet tu je i vanila... I tako mi se vratio entuzijazam i sa velikom radošću i posvećenošću sam mešala tak džem jedva čekajući da vidim šta će da ispadne.

Kada je divan miris počeo da ispunjava celu kuću, znala sam da sam na dobrom putu.

Pesto od sušenog paradajza i oraha

Imam ispovest. Ja ne volim pastu. Mislim nije da je ne volim po ukusu, ali sam stvorila otpor prema jelima tog tipa zbog domaćih restorana koji kao italijansku hranu plasiraju kao neumešno skuvanu kupovnu testeninu u sosu na kome se vidno štedelo i jednostavno je nikad ne naručujem. Nekako uvek imam osećaj da takva jela u kućnoj varijanti mogu da se naprave bolje i to za mnogo manje para. Valjda od te neželje nisam puno ni istraživala italijansku kuhinju sve dok nisam nabasala na recept za pesto od sušenog paradajza. To može? Ponekad mi je problem da mislim van kutije i ovakva ideja mi ne bi pala na pamet. Pesto=bosiljak i tačka:) A onda sam otišla i još malo dalje i izmenila i taj recept i napravila nešto još drugačije...i oduševila se.
Ponosna sam na ovaj prvi korak koji sam napravila sa ovim domaćim pestom, a nekad, kad budem postala malo veštija, možda se usudim da napravim svoju pastu.

Sušeni paradajz

Često sa velikom čežnjom gledam u prodavnici tegle sa sušenim paradajzom koji je apsulutno preskup. Ponekad sam raspoložena da potošim toliko novca na to, ali malo češće nisam. Bila sam na ivici da se pomirim sa tim da ga jednostavno neću tako često koristiti, a onda sam saznala da mogu da napravim svoj. Oduševljenje.

Njoke sa gorgonzolom

Ovo je jedno od jela koje stvarno redovno pravim i toliko sam se navikla na njega da sam pomalo zaboravila na njegovu posebnost i suptilnost i tako potpuno previdela činjenicu da bih mogla da okačim ovde recept. Dakle, ako je ovo jelo za vas suviše očigledno i jednostavno preskočite ga i nemojte zameriti, ali sigurna sam da će ponekoga bar malo inspirisati.

Grožđe iz turšije

Na ovu avanturu me je nagnala igrica koju jednom mesešno igraju naši food blogeri. Domaćica je Jovanka i na njoj je bilo da nam zada namirnicu za ovaj mesec. Ona je izabrala grožđe, u bilo kom obliku. Suvo grožđe nije bila opcija jer ga BAŠ ne volim, tako sam morala da se dovijem i napravim nešto sa svežim et voila, nastade ova neobična turšija.

Čokoladne cigare

Ovaj recept je bio jedan od onih čija me je ingenioznost oborila s nogu. Najjednostavniji mogući sastojci, najfantastičnija harmonija ukusa.